Ima dana kad izrazito ne volim trčanje. Možda je pretjerano reći da ga mrzim, no nisam ni daleko od toga. Danas je jedan takav dan. Jučer smo na treningu ZTŠ-a imali baš teške zadatke. Trening me ubio, ali ne odmah. Prvo se činilo da će sve biti ok. Nakon treninga obavila sam uobičajenu rutinu: istezanje, hladan tuš nogu i gluteusa, valjanje na rolleru i utrljavanje magnezij gela. Prije spavanja nekoliko suplemenata, voda i rušenje u krevet. No, ne lezi vraže! Budim se u bolovima i vruće mi je. Dugo ležim u polusnu kao leš. Trebam vode. Dok ustajem iz kreveta, doslovno kleknem na pod od boli.
Odmah ujutro šaljem Zrinki poruku. „Ja umirem. Kako je kod tebe?“ „Noge su mi ko dva balvana“ odgovara ona gotovo odmah. Kako dan odmiče, ide na bolje. Malo sam manje mrzovoljna, bolovi popuštaju i sad su samo ugodno zatezanje. Uskoro sam skroz zadovoljna činjenicom da sam tjedan prije imala dosta trčanja i brda, a ipak sam uspjela završit ovako težak trening.
Kad sam tek počela redovito trenirat trčanje, nisam mogla vjerovat koliko je trening u stvari neugodna aktivnost. Zapravo, koliko je dugo vremena trebalo proć da mi trening trčanja postane većinski ugodan. Ma šta ugodan, podnošljiv. Jer kako sam ubrzo spoznala, ima različitih varijanti treninga kojima je jedino zajedničko to da trčiš. A teren, podloga, brzina i dionice se izmjenjuju. Meni uglavnom ništa od toga baš ne leži, ili još nisam skužila.
“A gle Maki, mora ti bit onak malo teško…nemre ti trening uvijek bit ugodan!” veli Miho. A onda zamišljeno dodaje “Možda ovo i nije sport za tebe” Ma da. Nije sport za mene. Pa dijeli me tričavih nekoliko godina muke, prije nego mi zaista narastu krila! Prije nego mi postane lagano. S veselije strane, vremena bar imam. Ispred mene je samo penzija.
Uostalom i drugi su mi trkači rekli da su umirali na početku! A vidi ih sad. Vole trening više nego Boga vidjet! Pa i Željka, Žaci mi je rekla da stvarno voli treninge. A vjeruj da treninge koje ona odrađuje nit pas s maslom pojeo ne bi. Ali ona je otkrila tajnu preživljavanja i napretka u trčanju: “Zavoli trening, ma kakav bio.”
I tako ti je to kod nas novopečenih trekera. Trčimo na treninzima po kvartu Maksimiru, a vikendom trekamo na Brdu. Veterani treka gledaju sve to i zgražaju se. Čemu svo to trčanje i treniranje? Oni to nisu tako radili. U njihovo vrijeme svijet trekinga je bio bolje, opuštenije mjesto a Medvednica netaknuta priroda. I iznad svega, treking je bio avantura.
E pa, dragi moji, i nama mladima je treking avantura!
(function(w,d,s,l,i){w[l]=w[l]||[];w[l].push({‘gtm.start’: new Date().getTime(),event:’gtm.js’});var f=d.getElementsByTagName(s)[0], j=d.createElement(s),dl=l!=’dataLayer’?’&l=’+l:”;j.async=true;j.src= ‘https://www.googletagmanager.com/gtm.js?id=’+i+dl;f.parentNode.insertBefore(j,f); })(window,document,’script’,’dataLayer’,’GTM-MTCJ2PB’);
volimbrdo.blog 