Nakon dolaska u ciljnu ravninu Traverse, to je izgledalo ovako. Na drhtavim i polu ukočenim nogama krenem se presvlačit u suhu odjeću. Na nizbrdici pored birtije uočim plavi auto sa zelenim listovima. To je Goranov, znam ga napamet. Iza tog auta ću se presvuć. Presvlačenje mi traje užasno dugo, sigurno više od 15 min. Sve je usporeno, jer osim što me sve boli i ruke mi drhte. Gulim čarape, noge su mi potpuno blatne. Srećom, prst na nozi me nije bolio za vrijeme utrke. Pištolj ipak nije opalio!

Vraćam se uzbrdicom, idem polako. Mogla bi i brže, ali neću. Uživam gledati pleme kako golih nogu i ruku, uživa na suncu. Ljudi piju pivu, jedu pizzu iz kartona i sjede na rubu pločnika. Opušteni su, čavrljaju, smiju se. Iz birtije se čuje muzika. Baš kao da nitko od njih nije samo par minuta prije prošao tu ludu blatnu putešestviju, neki čak u oba smjera. Ljudi moji, ovdje kao da se ništa posebno ne događa!

Donosim pive za Mihu i sebe. Nazdravljamo. Prolazim kraj ljudi, pitaju me kako mi je bilo. Odgovaram nešto, nemam pojima više šta. Blebećem bez reda, Gabrijela kupuje još pive. Sve je lijepo, sve je radosno. Miho mi vikne: „Pazi Maki, buš se napila!“ Odjednom se pojavljuje Petra, moj Pero. Vozila je iz Zg da mi donese omiljeni kolač od rogača s čokoladom. I da Mihu i mene vrati doma. Tu su Dina, Žaci, Ivana, Iva, Goran, Anita…

I kao da sve to nije dovoljno, u nekom trenutku u mojim se rukama nađe album s fotkama. Mojim fotkama iz perioda Birtije, nakon kojih slijede fotke novog života…Pa vi niste normalni, ko je ovo smislio? Dina. Cijelo vrijeme mi malo fali do nekontroliranog emotivnog ispada. Pričam s Antom, Stjepanom, Draženom, Franci. Komentiramo nešto oko utrke i nevezano. Osjećam kao da sve napokon ima smisla.

Jasmina i Emina su na terasi birtije i one mi čestitaju. Obučene u haljine, za stol naručuju vino u ledom rashlađenoj kibli. One u ovo blato i znoj unose nenormalnu količinu glamura.

U nekom trenutku, vrijeme je da krenemo doma. Pero nas vozi, putem razgovaramo o tome kako je bilo, komentiramo kako Miho za par sati opet ide na Sljeme podržati Maju. Nakon 50 km Traverse, on i Zrinka idu se penjat u 2 ujutro na Vrh. Dva puta gore – dole. Luda djeca.

Ulazim u kuću, Tomo je na probi. Moji su o svom poslu. Odsutno me pitaju. „A ko je pobijedio?“ „Jurić“ odgovaram, to njima naravno ništa ne znači. Odem se otuširat, pokušam nešto pojest i zanemarujući sve druge obaveze, bacam se na društvene mreže. Negiram stvarnost običnog života. Nisam još spremna za spuštanje. Pregledam sve objave s Traverse i pošaljem Sablji poruku. „Traversa odguštana“ U nekom trenutku djeca počnu zapomagat da su gladna. „Pa zar nemate više Nutelle?“

Napokon se ustanem od stola i stropoštam na sofu. Usput šutnem u stranu dječju odjeću razbacanu po podu. Sve me počinje boljet i umorna sam. Ali od spavanja ništa. Razmišljam o Ljudima. Razmišljam kako je Miho bio dobar na stazi, koliko mi je užasno puno pomogao. A znam da mu je bilo krivo što se nije mogao utrkivat i kasnije s brzom ekipom imati neki rezultat za pokazat. Bar za 2 sata bolji od ovog. Kad sam mu zahvalila napisao mi je samo „ bitno je da si ti doživjela nešto lijepo“.

A tek Žaci? Moja prva prijateljica u ZTŠ-u rasturila Traversu. Prvi put došla i uspela se na postolje kao treća. Drago mi je da sam ju u cilju jako zagrlila, iako tad nisam ni znala da i ja njoj čestitam fenomenalan rezultat. Pa onda Matej koji je napravio 140 kilometara Velebita i ne znam koliko visinske u 22 sata. I to sam. A meni je za Traversu rekao: „Ni Zelina tak daleko“. A i nije, kad tak gledaš. Pa onda Radić tamo negdje na nekom ekstremnom Biokovskom izazovu. Bože, koja je to bolesna ekipa.

Razmišljam o tome kako su svi redom bili dobri prema meni, kako su mi pomagali cijelo ovo vrijeme. Domagoj, moram mu zahvalit. Božena, njoj isto moram zahvalit. Sara. Ma ja moram zahvalit svima. Svima u ZTŠ, u TT, u HLB, u UPRI Gelenderu, u kući, u ulici, u Svemiru. Ispod kapaka me počinju peći suze.

„A jebote, Maki“ pomislim “ti ko da si dobila Oskara! Cmizdriš i zahvaljuješ svima redom.“

Nedugo zatim, stiže poruka od Sablje: „Traversa je u spoju s Blatersom, jednojajčane su blizanke. To daje smisao ritualu.“

 I tu počinje moje naukovanje o tajnama plemena.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s