„E, koa vešer…zakaj nejdemo tak šešče?“ baljezgam. Rano je jutro, pola 6. Nataša i ja sjedimo na zidu tišnjanskog mosta i gutamo vruć burek iz pekare. Već smo odavno trebale bit doma. „Jooj, sad kad ove moje počnu…“ veli Nataša. „Koe?“ „Pa cure, kad se probude pa krenu: mama, mama“ „Zato ti ja neam djecu…“ Nataša se od srca nasmije: „Imaš, i to troje. Ajde, pojedi u miru, pa ću te upoznat s njima.“
Tako su, još donedavno, izgledala moja jutra u Tisnom. Ovog ljeta sve je drugačije, osim vremena u kojem mi se odvija društveni život. U 6 ujutro stiže mi Perina poruka: „ E, sanjala sam da sam trčala 100 milja Istre s ruksakom na leđima…I dobro je bilo!“„Odlično, znači može se!“ odgovaram. „Da, u snovima.“
Šta fali snovima, daj pusti me da sanjam. Jer realnost je alarm u cik zore, pa ajmo Maki malo na trening. Oš trčanje za Istru, oš tegljenje ruksaka za Blidinje. A na dan odmora moš izabrat bicikl ili plivanje. Broj dana kad sam ustala nakon 6? Jedan. „Spavala sam do 8!“ Javljam Domiću taj jedan put. „Nemoj da te previše ponese, sutra nastavak.“
Tako sam neko jutro, tegleći ruksak put Karavaje u okviru programa za jačanje leđa, uočila mladež na mostu. Izgledali su mi dobro zabavljeni, no nisam im zavidjela. Točno znam kako im je bilo i kako će im bit. Ono što ne znam je kako će meni bit i dal će ovo moje treniranje u konačnici imat smisla.
Svalim ruksak s potpuno mokrih leđa i otvorim poruke: „Maki, ja pobijedila na Grand Sljemu!“ Moja prijateljica Žaci, baš ono pobjedila? Pa to je fenomenalno! Mala rastura po Sljemenu, a znamo da to nije mačji kašalj. Jako sam sretna zbog nje, ali i zbog sebe. Sretna sam jer mi je instant razbucala sumnju u trening. Još da počnem malo više u njemu uživat, bez strepnje otvarat tjedni program ZTŠ treninga…
Kasnije tog dana, starija kćer mi veli: „Rekla je susjeda da te vidla s ruksakom da hodaš okolo, pa je mislila da tražiš smještaj…“ Ne dižući pogled s pobjedničke fotke cura, kažem:
„Evo, šta ti je loša turistička sezona…ne može se žena nit prošetat po selu da joj odmah ne ponude cimer fraj! “
volimbrdo.blog 