Moj Stari je otišao prije godinu dana. Kao u nekoj lektirnoj priči, bio je sin siromašnog stolara. Stolar je umro mlad i ostavio za sobom dva dječaka. Na otoku su jedva preživljavali, sve dok se uporni mladac nije dokopao velikog grada. Zorom na posao, pa u menzu, pa u knjižnicu.

Kao mladić, Stari je bio zgodan. Imao je nevjerojatne plave oči. Mogao je birat komade, no Stari je odabrao Nju. I to je za njih bilo to, do kraja života. Kćer im se rodila jedne hladne veljače i tad je Ona, umjesto od radosti, plakala od muke. U kući kod Plavookog nije bilo grijanja.  

O Starom želim reći ono najbitnije: bio je dobar čovjek. Baš do srži dobar. Emotivan, na neki starinski način. Pouzdano znam da je volio mene, mog brata i brodove. U stvari, volio je more. Sve naše najljepše uspomene usidrene su u uvalama otoka Murtera i Kornata.

Smatram se sretnicom jer sam imala Starog. Nije mi uvaljivao roditeljska sranja, nego mi je poklonio sobu i sam izradio sav namještaj u njoj. Kad sam se uselila, kupio mi je Sony kazetofon i rekao da su svi moji prijatelji dobrodošli.

Često mi je znao reć da se ne dam ni od koga zajebavat. Da budem slobodna i da ne pristajem na nikakva maltretiranja i krletke. Onaj ko te voli uživat će u tvojoj sreći. A njegova formula za sreću bila je: “U životu je važno imat nešto para i živit uz more.”

Žao mi je što taj dobar čovjek nije dočekao da živi uz more. Žao mi je što mu ni jedne pare na svijetu nisu mogle kupit mir. Žao mi je što je umro.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s