“Nisi nam više trenerica, sad je Ivana” kaže mi Dinko. “U redu, ako tako želite.” Razumijem moje tišnjanske prijatelje trkače. Uz Domagoja, oni su ovo ljeto bili izloženi najvećem broju Maki masaža, bitno pojačanih uganućem gležnja. U svemu tome, solidno su se snašli. Bili su dobri prema meni. A šta su za uzvrat dobili? Kritike da premalo trče, previše jedu, piju i ostaju budni do iza ponoći. Ne čudi što su me oslobodili svih trenerskih obaveza.
No, sloboda je relativan pojam. Ipak postoji plan treninga za 100 milja Istre. Za tih meni izazovnih 68 km. Spomenuti plan sadrži puno minuta trčanja. Zbog povremene dosade tih minuta, preuzimam ulogu trenerice nepoznatim trkačima. Ko će danas biti prvi?
Joggeri na godišnjem! Trče lagano, al ide teško. Istini za volju, neki izgledaju ko da će sad umrijet! Dala bi im par savjeta, al znam da im godišnji kratko traje.
Nu, ide lik s mišićima iz teretane. Njegovo trčanje je federiranje popraćeno oblakom parfema. Rekla bi mu da pretjeruje s mišićima i s parfemom, al briga njega za to.
Aaaa evo ih! Napokon ekipa trkača koje gledaš i uživaš. Dobar pejs, trče skladno, bez mahanja rukama. Podsjećaju me na prijatelje iz ZTŠ-a. Juhuhu ekipica, vidimo se uskoro!
A daj pogle ove sirote curke! Od glave do pete u crnom, po toj vrućini. Umjesto vode, u ruci mobiteli. Cure moje, a di ste se vi uputile? Ne valja vam tako naglo kretat pa stajat, trebalo bi uhvatit neki konstantan pejs i noge odizat od tla!
I, mic po mic, prođe trening. Neki sam dan analizirala trčanje jedne korpulentnije gospođe. Baš sam joj savjetovala da skine par kilograma i ukaže milost koljenima, kadli čujem iza sebe poznati glas:
„ Ej Maki! Ti danas laganini, razgledavanje otoka… hoće ti bit dovoljno 15 sati za završit Istru?“
E Domić, Domić. Trebao si reć da stižeš! Ovaj otok je premali za dva trenera ovog kalibra.
volimbrdo.blog 