Nisam vrsna kuharica, no moja djeca to ne kuže. Svako jelo koje stavim pred njih postaje im omiljeno. “Šta imamo ovaj vikend?” pitaju “Nešto istarsko..” odgovorim. “Možda fuži?”
Ne, nisu fuži! Sastojke za ovaj doživljaj pribavljala sam dugo. Ustajala ranom zorom, dok je svježe! Stručak laganog trčanja, pola kile ubrzanja, nekoliko zrelih brda, cijela mjerica otoka i prstohvat soli.
Dobila sam i pregršt savjeta drugih entuzijasta: “pusti zaletance da se ispušu do Oprtlja”, “napravi plan i vremenske limite ”, “prvi dio idi lagano, da prerano ne zakipiš”, “gledaj kud ideš, ne prati druge”, “dodaj si energiju otprilike svakih 30 min”, “koristi štapove”…I još puno toga. I svi su mi rekli: “Uživat ćeš!”
Djeca zadovoljno trljaju ruke: “To zvuči jako dobro.”
Da, zvuči dobro… al ovaj put je sve za mene. Svih 68 kilometara! A vi djeco, naručite nešto iz dostave…ljubi vas mama.
volimbrdo.blog 