Crni pas

Stanje praznine i besmisla nakon utrke zove se Black dog. Saznala sam to iz videa koji je snimio jedan novozelandski ultraš. Svojoj obitelji pustila sam video da im objasni zašto sam nadrkano bezvoljna. Nakon gledanja, bili su pozitivni: „Crni pas. Pa ti voliš pse!“ Al imam već dva. „A jel imaš Crnog?“

Imam, od jučer.

Mislim, nije to sad neka ogromanjska depra. Definitivno ima puno gorih stanja. Recimo, meni je sve glupo i ide mi na živce. Sve oko mene su besmisleni zadaci. Pogledam mob, ništa. Niti jedne normalne poruke! Razredne grupe i školske teme. A ti roditelji su kreteni…guše me svojim bezbrojnim iskazima veselja i optimizma.

Osim toga, gdje su fotke sa 100 milja Istre? Čime se ti ljudi sad bave? Pa zar ne kuže da trebam fiks. Da trebam odgodit povratak u realnost? Ma sve je sranje.

Počnem čitat književnu kritiku nekog francuskog romana: “….izraženi motivi u romanu su seks, plaža i planina. Autoru se život svodi na samo nekoliko koncepata.“

Kužim. I meni se isto život svodi na nekoliko koncepata: seks, plaža, planine i…Crni pas!

•