Čim je stigao mejl, Crni pas je počeo uzmicat. U mejlu su mi poručili da sam nekad prije platila maraton zagrebačkim ulicama. Baš lijepo. I šta ću sad s tim? Zar trčat?
“Za maraton nisi trenirala, odi na polu maraton…” Razumno veli trener. Cja…nema mi u polu maratonu tog uzbuđenja. Pa ipak, Zagreb je to! Nisu li mi upravo Zg maraton, obećanje Tini i 5km sporog umiranja zauvijek promijenili karakter? Treba vratit dug, ovo je prilika!
A dovoljno je obuć tenisice i odradit trening, dva. Nakon treninga relaksirano popit pivu sa ZTŠ ekipom. A daj, dosta je te usrane melankolije! Afera sa Zagrebom je baš ono što mi treba.
I na kraju, posjet frizeru. Ne pamtim kad sam zadnji put bila! Dok ulazim kroz vrata salona, čujem tužan cvilež psa.
Ostaj mi zdravo psiću, vidimo se nakon Blaterse!
volimbrdo.blog 