Nije važno vjerujem li u horoskop ili ne, on svejedno radi. Recimo, moj znak vodenjak više voli vodit ljubav nego statistiku. Akvarijusima brojevi i disciplina ne leže! Možda zato i nisu neki trkači? Barem ja.
A u nedjelju, na 29. Zagrebačkom Maratonu, moj Aki je radio. Prvo, nije mu se trčalo. Znala sam ja to već na startu! Znala sam, čim sam prošla pokraj gomile bubnjeva i osjetila tek mali trzaj uzbuđenja. Dok trčimo, kažem Bubimirki: “Meni se ne trči!“ Ona se smije: „Ma daj? Pa ovo je Zagreb!“
Točno. A Zagreb je najbolji grad! I staza mi se sviđa. Lijepo je kaj mogu gledat okolo, a ne samo pod noge. Nema korjenja i kamenja! Pored Maksija, pa lijevo na Sv.Šimunsku pa nazad pored bolnice. Tu nekad trčim i sa ZTŠ ekipom.
Kod Bipe stoje domaći: Moja prvašica viče i skakuće. Sva se dala u mahanje natpisom kućne izrade na kojem piše: „Iva!“ „Ajmo mama, trči!“ čujem sina kako urla. Neki trkač otpuhne: „Ha, lako je kad imate takvu podršku!“ Pa to i ja stalno govorim!
Okret na Zelengaju i povratak na Britanac. Trčim pored kafića, miriše kava. Ko da mi čitaju misli, dva prijatelja luđaka ustanu sa stolaca i doviknu: „Maki, odi na kavicu…to bu dobro! Za blog!“ Akiju se odmah svidi ta ideja.
Uđem u cilj, na satu piše 2:08:45. Neki moji bi u to vrijeme fakat i stisnuli kavu, al meni je ok! Vozim bajkom doma i poželim Akiju kupit kesten kolač. „Pa dobro, zakaj si tak malodušna?“ mislim si “Bilo je sve dobro!”
„Bilo je dobro, al fali ti brdo.“ šapne mi moj vjerni Akvarijus “Ples s prirodom, ljubav, harmonija, univerzum, poredak planeta…”
I na taj način, smisleno i po kratkom postupku, zaključi priču o cestovnom Zg Maratonu, 21km.
volimbrdo.blog 