Ovih je dana moje humanističko biće kao mršavi pas ostavljen od gospodara. Za tu sam si onemoćalost sama kriva! U posljednje se vrijeme sustavno trujem brzom i toksičnom hranom društvenih mreža.

Al glavno da sam toksine zabranila u svojoj butigi! Tako je neki dan jedna cura napisala tekst o cijepljenju i unatoč tome što je tekst bio dobar, ja ga nisam objavila. “Ma pun mi je kufer te teme!” Pun kufer, ko i svima! Al nije samo to…meni se ne da polemizirat i dizat tenzije.

Ja sam se cijepila, a neki članovi moje obitelji nisu. Ja jesam, oni nisu. I to je sve što ja želim dalje mislit o tome. Mogu još dodat da sam se cijepila jer ne bih htjela da me djeca vide priključenu na stroj. A na šta oni misle kad ne žele primit cjepivo, ne znam. I nije me briga!

Meni je važno moć voljet ljude koje sam voljela i prije ovog sranja. I htjela bih da ti ljudi ne završe priključeni na stroj. A ova me mržnja vaksera i antivaksera izgladnjuje i plaši. Pa jebote, šta!? Koga uvjeravat u istine, kad svatko ima svoju?

A gle, jako je malo dobrih misionara. I onda mislim da su izuzetno male šanse da se među njih uguram baš ja!

2 misli o “Vakserica

  1. Polarizacija u ovom našem ludom svijetu nikad nije bila naglašenija. Zastrašujuće. Ja samo imam problem sa stranom koja ne podržava cijepljenje što ne nudi cjelokupna rješenja, već je samo protiv. Možda bih i promislio o alternativi da je razumljiva i svobuhvatna. Do tada, slušam i radim kako mi logika nalaže. I ne mrzim nikoga. Nemam vremena za to.

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s