Jura i ja se poznajemo od kad su nam psi bili štenad! U ta davna vremena slali smo jedan drugom poruke: “Skulić za 5?” Onda nas nije zamarala činjenica da na “skuliću” izgledamo kao par pijanih beskućnika. Dvije spodobe u pidžamama, polugolih nogu naguranih u razvaljene čizme, s gunjem prebačenim preko leđa. I uvijek u pratnji džukela.
Nikog tad nije bilo briga za to što nam smrdi iz usta, što nam je kosa raščupana i što se oko nas “čuju” alkoholna isparavanja. U 5 ujutro, na školskom igralištu ionako nije bilo žive duše.
“Opet živimo divlje, a?” rekla bi spodobi ispod crvene hudice.
“Je, ludilo! Propustio sam priliku za solidan seks! A zašto? Jer Zen mora pišat!”
“Tako i ja! Ko zna šta je sve moglo bit večeras da nisam morala doma, pustit pse van…!”
Preko ovakvih izjava Jura je uvijek glatko prelazio! Danas sam u šetnji s njim opet skužila da je pametan tip. Bira prešutjeti komentar na očite odmake od istine. Ne propitkuje, ne spori!
Jer šta će ti istina ako se moraš obuć, oprat zube, počešljat i to samo da bi psa izveo na pišanje?
Iskreno, i ja bi za taj komod bila spremna progutat pokoju laž!
volimbrdo.blog 