„Živ je!“ pomislila sam kad je paket stigao.

A ta misao nije čudna kad znamo da je tu večer u Tisnom, Boris bio leš. Sjedio je sam samcat i kao u nekom usporenom filmu, primicao čašu pive ustima. Služio se samo jednom rukom, dok mu je druga, nekako čudno i deformirano, mirovala u krilu. U trenutku kad me za njegov stol nanijela bujica ljudi, pogledao me praznim pogledom. Bio je izgoren od sunca i nije govorio.

A ptičica koja je jučer stigla u paketu iz Osijeka, čini se živa.

„Aaa, majica sa ptičicom!“

„Imam i za Tomu!“ kaže Boris. “Njemu sam nacrtao psa i pivo.”

„Super! Nego, ispričaj mi opet kako je to bilo?“

„Ujutro, sam krenuo biciklom, od Tisnog do Paklenice, 100km. Došao Mala Paklenica, hodao kanjonom i pao. Pukla košćica u zglobu! Kako da se vratim, a taman sam na pola puta? Pukla ruka, pa onda pukla gojza. I tako još 20 km sa sjebanom rukom i gojzom naprijed. Nakon cijelog dana hodanja, s otečenom rukom, sjedaj na bajk i vozi u Tisno. Opet 100 km! Sporo je išlo, boli ruka a sunce ubija. Umro sam i uskrsnuo za stolom s čašom pive u ruci.“

A zašto nisi išao na hitnu? Zašto nisi bajk ubacio u auto, da te netko poveze?

„Normalno da nisam išao doktoru, da ne misle da sam Čeh! Osim toga, nema odustajanja kad si čvoka u glavi.“

Borise, trebao si mi to sve prije reć! Pa daj, ako imaš, pošalji mi toga za Božić…tih tvojih čvoka, šta li?

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s