Mislim da me gruda snijega odapeta s društvenih mreža boli isto kao prava. Pogotovo kad me, onako blesavo zagledanu u tuđa skijanja, pogodi drito u facu!

“Pljasss!”

Maki, ostani pribrana, bez naglih reakcija i psovki. Pljuni taj snijeg iz usta i provjeri jesu li ti svi zubi na broju. Jer uz ovomjesečni račun za plin, nemaš prostora za kupovinu novog zubala!

A gle, ako se ne želiš grudat, ne izlazi na snijeg. Nit virtualni, nit normalni. Ne otvaraj fejsbuke, strave i ostale servise. Za igru nemaš friških gruda, a lanjski snijeg nikoga ne zanima.

I pustimo sad priče o tome kako si naučila skijat u jednom danu!

Ljudi su već shvatili da u životu imaš više sreće nego pameti i nikome nije čudno što je tako bilo i sa skijanjem. Jednostavno, na tvoju krhku pamet sreća je dodala dobrog prijatelja i jednog od ponajboljih instruktora skijanja na prostorima bivše Juge.

 „Maki, šta kažeš da ti i ja malo skijamo?“

 „Može! Al ja ne znam skijat.“

„Ma dobro, riješit ćemo to već danas.“

Znam da to nije nešto što ljude zanima, al vrijeme je da se istina sazna. A istina je da su se na Vlašiću, u snijegom zametenoj kolibi, kovali ozbiljni planovi za moju skijašku karijeru…

Gips i Janica. Marijan i Maki.

Ostalo je povijest!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s