Kad bi tišnjanski kafić „kod Pelija“ imao nadzornu kameru, snimka od subote 11.06. dočarala bi aktivnosti na Rudini pred sam start utrke. Znatiželjnici bi na toj bi snimci mogli prepoznat preplanula lica poznatih dalmatinskih trail trkača, raspoloženu Petru KD, pa zatim Andriju u ulozi „metle“ i mene s njima kako pijem espresso.
Ta bi snimka prikazala da sam pred utrku donjela loše oduke, kao što je odabir crne majice na plus 30 i odbijanje kape jer „sunce nije tak jako“. Vidi se da osim dojma koji ostavljam na stazi, brinem i oko glazbe. Oboje nepotrebno, skužit će se kasnije…
Nakon oglašavanja starta, utrka 9 km “Oko mista” odvija se manje-više poznatim stazama i singlićima. Lijep je Murter, al zašto sunce mora tako pržit? Voda koju stišćem u flaski ključa! Trčim, cvikam KT1 i žurim na KT5. Odjednom me omete grč, a koktel smokava i espressa odmah me skreće u šikaru.
Za vrijeme prisilnog boravka u šikari trkači me bezobzirno pretječu…
Kad se napokon izvučem natrag na stazu, skužim da sam putem izgubila mp3! Okrećem se, trčim nazad i pokušavam pronaći malu napravicu.„Je li sve u redu?“ pitaju zbunjeni trkači „Da“ odgovaram „sve je predivno!“ Nisam našla mp3, ali sam zato nabila dodatnog trčanja po kamenjaru. Na Murtariću cvikam KT5 i trčim na KT7!
Odjednom, u hladu bora spazim Andriju. Miran je i skuliran, djeluje gotovo nestvarno. Poželim stat i sve mu ispričat, ali ništa od toga. Treba se popet na Karavaju po zadnju KT.
I na kraju – kupanje na rivi uz piće koje donosi Vice! Njegova ljubaznost me potakne da mu se izjadam. Jednostavno mi ne ide kamen i vrućina! „Ma sve je u redu“ kaže on „tako je i meni bilo, pa san evo neki dan bia treći na Dinari, 42km!“
Neka mi Bog oprosti, al nisam mu ostala dužna! Na njegovo 3. mjesto na 42 km Dinare, ja sam izvukla Matejev rezultat – 1. mjesto na 170km Dinare. „Aaaa da, taj momak je napravia čudo!“ usklikne on „Da, pravo čudo!“ Složim se odmah, bez imalo lažne skromnosti!
Petra KD je na Tisno trailu bila prva od cura! Nakon 20km “Oko otoka”, ušla je u cilj bez grča na licu i dobro raspoložena. Ne znam kad ću ja doć do toga, ali životom na tuđoj slavi sigurno neću. Moram trenirat vrućinu i kamen! Kao svi pravi trail trkači, trebam se potrudit i razvit neku konkretnu dijagnozu…
Jer bit ovako normalna, to stvarno nema nikakvog smisla!
volimbrdo.blog 