29. Zagreb Maraton, 21 km

Nije važno vjerujem li u horoskop ili ne, on svejedno radi. Recimo, moj znak vodenjak više voli vodit ljubav nego statistiku. Akvarijusima brojevi i disciplina ne leže! Možda zato i nisu neki trkači? Barem ja. A u nedjelju, na 29. Zagrebačkom Maratonu, moj Aki je radio. Prvo, nije mu se trčalo. Znala sam ja to…

Opširnije

Hladan tuš

„Propustio sam bus…!“ nervozno javlja sin. Pa kako? „Ma, nije sad bitno. Odvezi me u školu!“ A kud baš danas…jel stignem bar oprat zube? U 8,30 imam sastanak u gradu. „Nisi dobila mail, u vezi busa?“ pita me u autu. Ne! Al možda je to bio onaj s puno teksta koji nisam pročitala do kraja.…

Opširnije

Povratak

Šušur je gotov, vraća se trening. Jučer vozim prema staroj žici i velim sama sebi: “Ne pitaj jel bu teško” A čemu pitat? Neće mi nitko reć: “Samo za tebe, staza Jutarnje Gelender Lige bu danas lagana.“ Čavrljanje s ekipicom je ugodno i najbliže kavi u dugo vremena. Umjesto pozdrava, Domića pitam: “Reci odmah, bu…

Opširnije

Zar trčat?

Čim je stigao mejl, Crni pas je počeo uzmicat. U mejlu su mi poručili da sam nekad prije platila maraton zagrebačkim ulicama. Baš lijepo. I šta ću sad s tim? Zar trčat? “Za maraton nisi trenirala, odi na polu maraton…” Razumno veli trener. Cja…nema mi u polu maratonu tog uzbuđenja. Pa ipak, Zagreb je to!…

Opširnije

Crni pas

Stanje praznine i besmisla nakon utrke zove se Black dog. Saznala sam to iz videa koji je snimio jedan novozelandski ultraš. Svojoj obitelji pustila sam video da im objasni zašto sam nadrkano bezvoljna. Nakon gledanja, bili su pozitivni: „Crni pas. Pa ti voliš pse!“ Al imam već dva. „A jel imaš Crnog?“ Imam, od jučer.…

Opširnije

100 milja Istre – 68 km Green

Jutro na dan utrke doručkujem za hotelskim stolom. Okružena sam vremešnim turistima koji se spremaju u obilazak Buzeta, Motovuna, Oprtlja, Grožnjana i Buja. Srknem kavu i pomislim: „I ja ću tako, ali nanoge!“ Do utrke je još 4 sata. Čitam poruke prijatelja koji mi žele sreću. Utrka još nije počela, a ja već pekmez! „Maki,…

Opširnije

Možda fuži?

Nisam vrsna kuharica, no moja djeca to ne kuže. Svako jelo koje stavim pred njih postaje im omiljeno. “Šta imamo ovaj vikend?” pitaju “Nešto istarsko..” odgovorim. “Možda fuži?” Ne, nisu fuži! Sastojke za ovaj doživljaj pribavljala sam dugo. Ustajala ranom zorom, dok je svježe! Stručak laganog trčanja, pola kile ubrzanja, nekoliko zrelih brda, cijela mjerica…

Opširnije

Rusvaj u nogama

Vratila se ja doma, na Brdo. I kao malo dijete u dućanu s igračkama, rastrčala se po Sljemenu. Malo na uprić, pa trk dole do livade, pa opet gore na vrhić, pa malo dolje do potoka. Drugo jutro pišem poruku: “Ne mogu danas radit trening. Imam noževe u kvadricepsima, boli me za popizdit.” Zapravo hoću…

Opširnije

Trenerska posla

“Nisi nam više trenerica, sad je Ivana” kaže mi Dinko. “U redu, ako tako želite.” Razumijem moje tišnjanske prijatelje trkače. Uz Domagoja, oni su ovo ljeto bili izloženi najvećem broju Maki masaža, bitno pojačanih uganućem gležnja. U svemu tome, solidno su se snašli. Bili su dobri prema meni. A šta su za uzvrat dobili? Kritike…

Opširnije

100 milja u japankama

Ljeta sam uvijek provodila u Tisnom. Točnije, u tišnjanskom bircu “Kole”. Ekipica, nas dvadesetak, oko podneva bi se krmeljava od sna, dovukla na omiljenu terasu. Kava jedna, druga. Kad je postalo neizdrživo vruće – skok s rive u more. Ako bi se osjećali hiperaktivno, bacili bi na karte. Kasnije kratko doma na presvlačenje, pa navečer…

Opširnije