“Ima li trčanje erotski naboj…?”pitam frendicu koja piše za ženski časopis. Zbog prekida večer provodi u mom dnevnom boravku.“Ne kužim” namršti se ona. “ Misliš, jesu li frajeri u tajcama seksi?” “Ne, ne mislim to” kažem “Nego, ima li trčanje potencijala da se priča malo nabrije, pa da bude zanimljivije za čitat…?”
“Po meni, trčanje nema veze s erotikom! Ama baš nikakve. Frajeri koji trče su ok… al vi cure ste ko mali roboti s repićima.” veli ona.
“Ma da? Ajde super.”
“A tebe golica taj tekst koji ćeš pisat o Istri, jel?” Da. “Gle, da je 69 km s tim bi se već dalo…!” kaže moja prijateljica i zadovoljno se zacereka.
Ne bi bilo loše prvo završit utrku, pa onda bulaznit o erotskom pismu. Znam! Al šta mogu kad u životu volim obrnute redoslijede.
Rukom iscrtavam stazu kojom ću prolaziti za 7 dana. Utrka 100 milja Istre, 68 kilometara. Dok frendica odgovara na poruke, otvorim tekst na gelender.hr. Tekst je napisao Goran kojeg ne poznajem. I tu sam, izgleda, u manjini. Pogled mi zapne za zadnji pasus opisa utrke:
“…lišće pod nogama poprima lik znanog lica sjajnih očiju i toplih usana. Misli su mi se zavukle ispod košulje, lutaju, istražuju…Jezikom skupljam rosu iza uha, po vratu…I osjećam toplinu grudi i bradavica na sebi. Bedra koja se pripijaju..” Opa!
Ma znala sam ja da tekstu treba dodat malo uzbuđenja, napetosti…a ne 68 kilometara samo glumit malog robota i vijorit repićem! Pa ko će to čitat?
volimbrdo.blog 
Iskreno, nisam znao da je Hudeca takav literarni talent. Intrigantno! Misli, i tvoj je članak super! 🙂
Sviđa mi seLiked by 1 person