Sunce je visoko. Moj bratić Mario i ja ležimo na zidiću u Staroj kali. Zbog toga što smo djeca, ne žalimo se na vrućinu. Vrućina je tu jer je ljeto i na Krku smo kod babe. Ona se brine za naše jelo i spavanje, a zabavu smišljamo sami. U toj dosadi uživamo.

 „E, jel znaš da se ne kupa. Zamisli to!“ kaže Mario. Naravno, govori o babi.

Možda je njoj nekad i došlo da se okupa. Ali nije imala kupaći. Znam to jer sam iz dosade prekapala po njenim ormarima. Gurala sam suncem opaljene ručice pod veš složen u ladici, koja je mirisala na lavandu. Tražila sam nešto, neki dokaz da baba ima tajni, puno uzbudljiviji život. Našla sam požutjela pisma njenih sinova i sliku dide koji je odavno umro. Baba je bila za nas velika nepoznanica. Nije nam išlo u glavu da tolike godine živi sama. Pa bila je lijepa, mogla je imat nekog! Ja sam bila uvjerena da se babi sviđa ribar od kojeg smo često uzimali ribe, iako ni danas ne znam otkud mi to. Mario i ja gnjavili smo je da nam se napokon razotkrije: „Šta vi hoćete da vam govorim? Jesam li toćala noge? Ma koga je to briga!“

Babino uporno odbijanje odavanja vlastite intime u oštroj je suprotnosti s vremenima danas. Evo, za primjer, njena unuka. To je osoba koja nema pametnija posla nego drljat neke škrabotine i nudit ih svima. Bez imalo srama i stida.

 „Daj mi reci, čemu služi taj hešteg?“ Ne znam kako drugi, al mene i dalje zbunjuju neke svakodnevne stvari. Dok gledam objave, stiže Mihin odgovor: „Teoretski, ti bi po tom heštegu mogla tražit fotke, neke informacije o ljudima i događajima, ako baš želiš… “ A nije da želim, nego mi se čini kao da jedino ja nisam skužila tu foru. S heštegom. A malo me sekira i njegovo množenje. Čini mi se da ih treba bit puno.

Dok se vraćam s tišnjanske tržnice, mislim o babi i ribaru, o tome kako nema Marija da mi objasni hešteg i kako je ovo ljeto za mene potpuno drugačije. Usred te ljepote, tog obilja mora, sunca i friške ribe, obuzme me neka tuga.

I prije nego li sam skroz potonula, začujem u glavi Marijev glas: „Pa kak ne kužiš, kad imaš fakat dobru fotku i hoćeš da je što više ljudi vidi, nalijepiš tih heštegova…“ Misli mi polete: „Aha, dobro! Na primjer: snimimo babu da toća noge, negdje u blizini je ribarski brod. Fotkamo ju, objavimo to i lupimo recimo  #litonaotoku #čekantelipimoj  #doktoćanoge “ Zamišljam Marija kako me sluša i uhvati me cerek.

„Da, to je to. I obavezno stavimo #lifeisgood #waitingformyman #myperfectsummer“.

E baba, baba. Kažeš ti „koga briga?“. A evo kakvu smo ti objavu složili! Tu me reži ako ne bi bilo bar 150 lajkova.

2 misli o “Hešteg

Odgovori na rijec po rijec / Selma / Otkaži odgovor

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s