Glad za dobrom pričom potječe od babe. A ona sirota, jedva da je znala čitat! Knjigu bi na početku čitala kako treba, a kad bi se umorila, jednostavno bi izmislila ostatak! Bez obzira na gunđanja, nije dala da se petljam:
„A kako znaš da ne ide tako? Jel čitaš ti ili ja?“
Baba nije ljubila Japance, a mene je baš jedan njihov navukao na neobične priče i čudnovate završetke. Ni taj Japanac, ko ni baba, nije dao da mu govore šta i kako treba.
„A mogao bi mi napokon reć nešto?” kažem najboljem frendu. Zanima me šta misli o mojim pokušajima pisanja i gledam u njega kao psić koji čeka nagradicu. Umjesto odgovora, ovaj mi okrene leđa i bez objašnjenja nestane u šumi. Za koji trenutak ga vidim iza granja kako čuči i opipava neku gljivu. Vraća se vidno razočaran.
„Onda?“ pitam „A ništ, trula je!“
„A moje pisanje, jel trulo?“
Ne, Makica. Tvoje pisanje je ok! Al bilo bi bolje da je malo više šarf…a mene ti sportske teme ne zanimaju, to znaš! Prečesto objavljuješ, ne stignem čitat. Mogla bi nekaj o vrganjima ubacit!? A taj tip, buš rekla ko je? Ak ti nekaj fali, drugi put pošalji meni poruku..!
Mislim da ću, budem li opet imala takva pitanja, za mišljenje pitat iskusnijeg od sebe! Znam da je mega zvijezda, al polet novopečene blogerice dat će mi hrabrosti da zavapim:
„Murakami, frende. Pomozi!“
volimbrdo.blog 
Murakami je zvijezda, al’ baba je zakon!! 😉🥰
Sviđa mi seSviđa mi se