Subota je svanula puna obećanja. Obukla sam robu za Brdo, otišla na parking Mikijeve žičare, odradila pošteni trening, vratila se doma, otuširala, obukla hudicu i produžila na štrukle kod Mihe.

Nekoliko sekundi prije sna, pomislila sam: “Kakav dan!”

A dan je bio takav da smo s trenerom rasturale po Brdu. U toj sam rasturačini naučila da trening od 20 km može imat 15 km uzbrdice. I skoro 1500 visinske! Skužila sam i da je ženska ZTŠ ekipa u sastavu Zrile, Žaci, Bubimirka i donekle Maki – vrlo izdržljiva.

Naslutila sam i zašto trener ima nadimak Zliko, te zašto rijetko zastaje. Frka je kad ti četiri cure dahću za vratom!

“Idemo u mrak ruševne vile?” Jes. “Starom stazom Jgl-a?” Može. “Penjemo se na stup žičare?” Samo daj! “Ulazimo u pećinu punu šišmiša?” Jedva čekamo! “Malo na zagorsku stranu?” Kako da ne!

A kod Mihe je bilo dobro društvo, udobna fotelja i puno hrane. “Maki, ideš na Duhove Sljemena?” Da, ali opet sam kronično neambiciozna u odnosu na sve ostale…nemam nit partnera, nit kostim!

A nisam imala pojma da je taj kostim za Duhove Sljemena već riješen! Doma na stolu, uz lošu periku, čekala me poruka: ”Budi Harli Kvin, cura od Jokera!” Kad sam pogledala fotke vidla sam da je cura ista ja! Na poruku sam brzo nadopisala:

“Super! A imaš li kakvog Batmana, za orjentaciju po mraku?”  

Fotke: Domić, Žaci

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s