Gledam fotku koju je mobitelom fotkao netko nepoznat. Na fotki je sunčana plaža, na plaži cura u košulji, na nosu joj cvike a do nogu nešto plastično i ljubičasto. Nešto nalik uskom, ušiljenom brodiću. Negdje ispod tog brodića proviruje narančasto veslo, dok preostali dio fotografije prekriva ručnik s likovima iz crtića.

Po ručniku je očito da sam na fotki ja!

Al kog vraga radim na toj plažici, na Prviću, uz ljubičasti kajak…? Ništa osobito. Vraćam se sa Zlarina! Taman sam se okupala i „obukla“ za posjet memorijalnom centru Faust Vrančić. To je zapravo mali odmor od veslanja koje, dok me nepoznati netko fotka, traje već 4 dana. Prva 2 dana veslala sam oko Murtera, a druga 2 dana oko Zlarina. I sad ću se preko Prvića, opet na vesla, vratit u Tisno.

„Like you, I am very interested in seayaks and boats, you know…“ kaže mi taj nepoznati netko i dodaje mobitel. „Well, great! Good for you…“ velim odsutno.

„Super ti je to, stari moj“ mislim si u sebi „Al ja ti ne znam ništa o kajacima, seayacima i tim stvarima. Ovo ti je meni ispalo slučajno. Da nije bilo pive nakon zadnjeg sljemenskog treninga, ko zna kad bi sjela u kajak? Zbog te sam pive pomislila da bi bilo super ga vozit i kako mi se kajak baš sviđa! Stanislav, koji je na toj istoj pivi strpljivo podnosio moj alkoholom inducirani entuzijazam, morao me prekinut u trenutku kad sam ga počela nagovarat da me povede sa svojom ekipom na Kornate.

“Iva, ti ne bi mogla ići! Ja i frendovi vozimo kajake jednosjede. Znači, u kajak jednosjed stane samo jedna osoba” Suvislo objašnjenje na koje sam ja rekla: “Ma nema veze! Neću ja vama ništa smetat, stisnut ćemo se nekako…“

Kužiš o čem ti pričam, ti nepoznati netko? Pa ja sam se zaljubila u kajak samo zato što je ljubičast. Da je bio neke druge boje možda ne bi saznala koliko je zapravo nestabilan i kako ne podnosi nagle kretnje, kako svo vrijeme u njemu moraš veslat, veslat i veslat… da te od tog veslanja više boli guzica nego li bilo šta drugo…!

A o drugim detaljima da nit ne počinjem. Namjerno neću opisivat ljepotu mora i otoka, tri dupina viđena u murterskom plavetnilu, spokojno klizenje kroz zlatom okupano more, čudesno stanje mira u kojem umor nestaje…

Neću da svi saznaju za slobodu koju vozeći kajak možeš doživjet. Jer pazi, to bi se ljudima moglo svidjet, mogli bi sutra svi krenut kupovat kajake i divljat po moru!

A ovaj moj Ljubičasti stvarno loše podnosi gužvu…

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s